Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde
Sećam se davno, još u Zlatnom Bokalu
Prvi put sam video mikrofon, staj'o na astalu
U hladu starog kestena, gde je moja draga nestala
Ja urez'o sam ime, bacio prve rime
Ja sam odrast'o na pesmama gradskih boema
I pričama alasa kojih danas više nema
Kalio se s najboljima, po zadimljenim birtijama
Udvarao se damama, kockao sa lihvarima
Nekad kući srećan, nekad sve izgubio
Nekad ženu grlio, nekad kaldrmu ljubio
I nisam sebi sudio, gde god bi se probudio
Bol je bio isti, s njim sam se udružio
Zato sećanja sam skupljao, k'o ožiljke da podsete
Da nije uvek bilo samo hladno i sivo
Da krv crvena k'o vino, bojila je noći
Kroz odraze u čaši, to su bile tvoje oči
A ja sam morao da odem, fijaker me je čekao
Beograde zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde
Zaboravi me draga, zaboravi da te volim
Nastavi da živiš, možda više ne postojim
Grlim sećanja u mraku, dok ih luča sveće boji
Da ne mislim na krike što čuju se niz hodnik
Dok borim se sa ranama, sanjam da
Opijam se vinom, rakijom i tamburama
Starom violinom, i pocepanim glasovima
Tužnom pesmom cigana, dimom, i polomljenim čašama
Da s boemima mojim se nadvikujem za stolom
Gađam, pesmama recitujem, otimam za slovom
Zbog samo jednog stiha, moj život sad je gotov
Pustinja u srcu, dok kroz prozor gledam otok
Sanjam da mirišem tvoj parfem, dok se privijaš uz mene
Suze mi poteku kao kiše u jesen
I ne svani pusta zoro, pusti me da čeznem
Nikad ne svani dok u meni ima pesme
Ja sam morao da odem, jer nekome sam smetao
Beograde zbogom ovo ti još nisam rekao
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde
Danas rane više bole, nego zuce iza škole
Nego zvuci one strofe, kad sam morao da odem
A sad sam opet ovde, al' sve nam se izgubilo
Posekli su kesten, gde sam nekad tebe ljubio
Ne mirišu lipe, nema stare violine
Nema ciganina sedog da za moju tugu brine
Moj Beograde
Izgubio sam korene, džabe nosim ordenje
Kad niko me ne poznaje
Pa zvezdu Crnog Đorđa, dadoh sad za bokal grožđa
Šta će meni ona, kad ja nemam bilo koga
Samo nespokoj i bol, moji najbolji drugovi
U kafani lomim čaše dok mi duša ne iskrvari
Balada disidenta, jedna tužna srpska pesma
Nekim budućim kafanama, za bolja vremena
Neka zastane u grlu, kad je neko drugi peva
Sve je isto u mom kraju, samo mene više nema
Ja sam morao da odem, takav nikom nisam trebao
Beograde zbogom, pamti dobro šta sam rekao
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde
Da li se sećaš kako bilo nam je pre
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde
