Poziv

U ovom gradu ti si zver I ne znam što se noći te u srcu alarm nije oglasio Da kaže: "stani, ne idi", tu gde si poveo me I za mnom svetla odmah ugasio Te usne, što pritisle su moje Bile su k'o dugme za samouništenje I ljubila sam ludo, k'o da mi je poslednje Bio si poziv koji se ne odbija Od nesreće je samo sreća lošija Kad treba da vratiš je, a tek si se dočep'o nje Taj mi se poziv sad o glavu odbija Ja samo luđa, luđa što sam starija I, posle tebe, ni sa kim ja ne mogu da spavam Tu, gde si druge vodio, ti lepo si govorio Moja ljubav lako menjala te I već sam dečije glasove ja čula, ni otkuda A tebe, tako brzo, prošlo je sve Te usne, što pritisle su moje Bile su k'o dugme za samouništenje I ljubila sam ludo, k'o da mi je poslednje Bio si poziv koji se ne odbija Od nesreće je samo sreća lošija Kad treba da vratiš je, a tek si se dočep'o nje Taj mi se poziv sad o glavu odbija Ja samo luđa, luđa što sam starija I, posle tebe, ni sa kim ja ne mogu da spavam Bio si poziv koji se ne odbija Od nesreće je samo sreća lošija I, posle tebe, ni sa kim ja ne mogu da spavam Taj mi se poziv sad o glavu odbija Ja samo luđa, luđa što sam starija I, posle tebe, ni sa kim ja ne mogu da spavam